SNAGA ŠTA JE TO?

SNAGA, ŠTA JE TO?

Sokrat je rekao: ”Niko nema pravo da bude amater kada je fizička snaga u pitanju. Sramota je ostareti, a nikada ne spoznati jačinu i lepotu za koju je telo sposobno.”

U prethodnom postu vezano za snagu ”O vežbama za snagu’’, govorio sam na popularan način o toj temi, a sada bih nešto više i preciznije rekao šta je to snaga, koje su vrste ispoljavanja snage, sportovi gde je snaga dominantna i sl.

DEFINICIJA SNAGE

Fizičari kažu da je snaga ’’mera izvršenog rada, ili izvršeni rad u jedinici vremena’’. Ali kako taj pojam postaviti u sportu, sportskoj rekreaciji i fitnesu?

Snaga je svojstvo ili sposobnost čoveka da svojim mišićima savlada odredjeno opterećenje (otpor) ili da se istom uspešno suprodstavi, misleći pritom na savladavanje neke veće sile. Za razliku od fizičara, ovde nedostaje faktor vreme. Dakle, ako dva čoveka savladaju isto opterećenje, a jedan to uradi za 5’’, a drugi za 8’’, ko je snažniji?

Na pitanje u kojim se sportovima ispoljava snaga, možda bi bilo bolje kontra pitanje u kojim se sportovima to ne dešava, posebno kada budemo imali u vidu sve vidove ispoljavanja. Ipak, postoje sportovi u kojima je snaga dominatna i neophodna karakteristika. No krenimo redom:

 VRSTE ISPOLJAVANJA SNAGE

Slobodan opis ispoljavanja snage mogao bi i ovako da se iskaže: čovek svojom voljom i potrebom vrši pokretanje mišića, pa mišićna kontakcija deluje silom vučenja preko kostiju aktuelnog zgloba. Tako se ostvaruje obrtni momenat oko angažovanog zgloba koji povezuje dve kosti. U osnovi postoje:

• statička (izometrijska) kontrakcija jeste ona kada je sila obrtnog momenta angažovanog mišića izjednačena sa spoljnom (nametnutom) silom obrtnog momenta, što za rezultat daje nekretanje mišićnih pripoja i mišića, kao i poluga, odnosno kostiju. Dakle, nema pokreta (nekretajući režim), a potrebna je snaga da se ta pozicija održi. Primer iz svakodnevice je kada neko nosi teret, torbu koja je okačena o podlakticu. Tada angažovani mišić (biceps brachii) proizvodi silu jednaku proizvodu mase torbe i kraka sile na podlaktici gde je torba oslonjena, te je rezultat te ravnoteže nepromenjeni ugao između nadlaktice i podlaktice. U sportu ili fitnesu isti metod bi smo mogli primeniti i sa tegovima.

• dinamička (izotonična) kontrakcija jeste ona kada je spoljni otpor manji od snage mišića koju proizvodi obrtnim momentom, pa za posledicu ima približavanje mišićnih pripoja (kretajući, savladavajuči režim) i poluga, odnosno kostiju. Mišić se skraćuje, a tonus je konstantan! Rezultat ove kontrakcije jeste izvršen pokret u celosti, ako je to bio cilj, što je u sportu, sportskoj rekreaciji i fitnesu najčešći slučaj.

• dinamička (ekscentrična) kontrakcija se dešava kada je spoljni obrtni momenat veći od obrtnog momenta koji mišići može da razvije. Ekscentični ili pliometrijski režim se ogleda u tome što težnju mišića da se mišićni pripoji priblize nije moguće ostvariti zbog veće spoljne sile, te se oni odaljavaju uprkos maksimalnom angažovanju mišića. To se u trenažnom procesu najčešće ispoljava pri ’’skoku u dubinu’’, odnosno skokom sa više pozicije na nižu.

Opisane vrste snage bile su u odnosu na način ispoljavanja mišićne kontrakcije.

Međutim u takmičarskom, profesionalnom sportu poređenja sa vrše na nekoliko nivoa, pa je faktor ’’apsolutne’’ i ’’relativne’’ snage takođe vrlo bitan.

Ispoljena snaga merena na 1kg telesne mase takmičara, jeste ono što se takođe meri i upoređuje. Dakle, ako dva takmičara podignu identičan teret, pobeđuje onaj koji ima manju telesnu masu. Razlika je često u nekoliko stotina grama kod takmičara, jer su u istoj težinskoj kategoriji. To bi važilo na primer kod dizača tegova. Pobednik ujedno ima i veću ’’relativnu snagu’’. Druga situacija bi bila kada su takmičari identične telesne mase, a jedan od njih podiže veći maksimalni teret. Pobednik ima veću ’’apsolutnu snagu’’!

Kod bacača kugle pobediće onaj koji ima veću apsolutnu snagu, gde u ovom momentu zanemarujemo faktor tehnike. Medjutim, u atletici kao i u mnogim drugim sportovima, brzina uz snagu ima često odlučujuće mesto, pa tu raspoznajemo: dinamičku i statičku snagu.

Dinamička snaga se često u atletici ispoljava, gde je potrebno da se relativno velika sila savlada u što kraćem vremenu.

Tu se raspoznaje eksplozivna snaga (bacanje kugle i kladiva) i:

Brzinska snaga kao npr. kod bacača koplja. Kako su brzina i sila obrnuto proporcionalne, to znači da što je veća sila koju treba savladati, brzina ispoljavanja će biti manja.

Kod ispoljavanja statičke snage, obično se misli o maksimalnoj snazi, odnosno kada su opterećenja toliko velika da je brzina pokreta nebitna. To se dešava u sportovima i aktivnostima: takmičarskom dizanju tegova,  zatim ’’powerlifting’’ i nekim disciplinama  ’’strongman’’.

Radi kompletnije slike o temi o kojoj govorim, nužno je pomenuti i faktor izdržljivosti u snazi. Ona je često zastupljena u trenažnom procesu ’’bodybuilding’’-a i u aktivnostima gde su nužni ponavljajući kontinuirani pokreti relativno velike snage.

Ovde u osnovi  prepoznajemo dva pojma:

apsolutnu izdržljivost u snazi gde svi takmičari podižu teret identične mase, gde je faktor apsolutne snage odlučujući za najbolji rezultat.

relativna izdržljivost u snazi jeste ona, kada takmičari podižu identičan teret (teg), u procentualnom odnosu od njihovog ličnog maksimuma. Npr svako podiže svoj teg, čija masa iznosi npr. 50% (može da bude bilo koji procenat, ali jednak za sve takmičare) od mase tega maksimalanog rezultata, gde pobeđuje onaj koji napravi najveći broj ponavljanja. Ovde faktor apsolutne snage nema uticaja.

REZIME

Priča o snazi je osnov ove web stranice, barem za sada dok je program BeStrong koji trenutno promovišem, te će se ova tema i ubuduće posmatrati i širiti i u drugim smerovima.

Trenazni procesi se konstantno usavršavaju radi povećanja učinka sportista kao i rekreativaca. Da bi se isti pratili, potrebno je znati kako osnovne pojmove, tako i one specifične. Šira i kompletnija slika se uvek stiče sastavljajući je iz više delova, te je i ovaj tekst jedan od tih delića koji će vam otvoriti širi ugao gledanja na pomenutu temu.